E Rromen ažutipe thaj anglunipe ando bućaripe

Numaj si strukturno politika, a godova anel kaj e raštra si neutralno stavo po pučhipe nacionale, paćavimašće, rasako thaj aver uladimasko thaj e forutnen dićhel ketane jal samo gajda promovišil, a ando čačipe e forutne naj ande ketano malavipe.

 

Vi kana das svato pale Rroma dikhlino si bi jekhipe avrenca thaj trubun ažutimašće mere sar e rromane themes andinesas pe jekh jal ketano malavipe aver forutnenca.

 

Mothovimava kaj si sa forutne sar jekh, atoska ćerelpe bibah rromane themešći. Dićhen samo o pučhipe palo bućaripe. Sar e Rroma bućarrdon? Te majbut katar 80% e Rromengo ćerel ande sivo zona.

 

Te dešutne bršenca e Rroma ćeren bi trubulimasko bućarrno lil, kaj si o bibućaripe e Rromengo but baro thaj te avelame pharipe na te bućaras bisićimašće manuša, no te bućaras sikade Rromen.

 

Vazdipe e Rromane bućarimasko, kana dinepe gata thaj kana sas olino sasto budžeto e projektosko thaj đindo bućarrde Rromengo kana nakhlo o projekto, inkaldol kaj ande nesave projektuja sajekh bućarrdo than molas 120.000 evruja.

 

Khate si vi došalipe vi pe rromani rig, te avas objektivni. Numaj pale godova musaj te avel raštraći strategija palo bućaripe e Rromengo savi ando sastipe dićhela lenđi kvalifikacija, sićimašći, materijalno thaj socijalno situacija.

 

Te ćerelpe lundževrjamako plano thej te o bućaripe avel harrne phanglo e sićimava sar avilisasme dikhlino intereso palo nesavi bući katar o rromano them.

 

O.V.