E Duška ramosarda e manušeske savo mundarda laće phrale

- Thejara o đes ramosarda manđe, oprostisar manđe pala sa , džanav ke kava či značil tuće khanči, kala komentaruja sas opravdime pala mande, kajima, nas mungri namera te gajda delpe o gor, ćiro svato ašunav ando šoro soro rjat. Fuljarda sa e komentaruja.

 

Duška Jovanović, phen mundarde Dušanoski, save marde dži ko meripe o Milan Čujić (17) thaj o Ištvan Fendrik (17), pripadnikuja "Skinhed " ultradesničarske pokretosko , ande poslednjo ispovest katar kava.

 

- Maj sig de duj berš, pe klipuja e dadeske thaj phraleske po Jutjub, o Milano ramosarda komentaruja. Man često tradelas te dav andre thaj dikhav, ke khote šaj ašunav dedesko glaso. Dikhav po anav thaj o prezime lesko Jutjub Milan Čujić thaj komentaruja talaj klipuja ke mungro dad sas džeparoš, ke mungri dej čorelas pe ćhera, ke mungro phral phenda leske ke si fašista. Godava sa naj istina. Mungro phral sas mirno, ćutljivo, crdino čhavro. Kana god dićhelas e skinsonen, vo mećelas pesko šoro tele katar o straho. Mungro dad trajilas gndosa, ako či diris khanika, khonik či dirila tut. Ali godava sas kasavi vjama kana vo sas cikno čhavro.  Phenelas ke šaj sovelas avri pe klupa thaj khonik či dirilas les. Amen sikade te persirisaras vi ako si neko samo jek berš majphureder amendar. Mungro phral či koristisarda alav fašista. Me krenisardem te odgovoriv leske pe godala poruke, e Milanoske. Godava trajisarda duj đesa.

 

Phučlem les da li šaj te dikhamen me thaj vo. Phučlja ma, "a sostar kames te dićhes tu manca, jel kames te mundares ma?

 

Phendem, "na, samo kamav te dikhav so si ande ćire jakha, ke tu zadnjo drom dikhljan mungre praleske jakha džude". Thejara ramosarda manđe, jartisar pala sa, džanav ke kava či vredil tuće khanči, kala komentaruja sas opravdanje pala mande. Me kajima, naj sas mungri namera te gajda završilpe. Ćiro svato soro rjat ašunav ando šoro kroz mungre gnduja. Fuljarda sa e komentaruja. Phenda ke vo naštil te dićhelpe manca ali ke o Fendrik kamel. Pe svako mungro phučimate ko si e devojka ke sas lesa, thaj ko si o trito muškarco, či kamlja te phenel. Ni ađes o đes či džanav sasti istina katar godaja rjat. Khote si još nešto thaj još neko... Či dine amen e presuda. E ubice nikad či dikhlja, ali akharda la e bi pindžardi devojka.

 

Po suđenje o dad dikhlja len , či mekle e džuljan. Jek katar lende dićhelas les ande jakha thaj asalas. Mungro dad sa godava ašunelas, sar marde le, šutirisarde le, ni godava naj sas lenđe dosta nego line o oluko kataj zgrada thaj lesa marde les. Ašunelas o dad so phenelas mungro phral lenđe dok marenas les, so von leske phenenas, ašunelas so von leske phenenas a so vo lenđe. O dad sa godava ašunelas, ali nikad či phenda amenđe ni jek alav katar o suđenje. E dej kamlja te ašunel ali o dad či phenda. Jedino o dad dikhlja e ubice. Ali me dobisardem poziv katar jek devojka. Von inkliste posle šov časuja avri, a man akharda žensko osoba. Phenda manđe ke naj sas samo von duj džene, ke sas još jek muško osoba savo si punoletno, thaj phenda ke vi voj sas khote, ali ke či dirisarda mungre phrale. Phenda ke voj molisarda len te prestanin, ali von či kamle te paćan la. Ke marde le, ke line o oluko thaj lesa čalavenas le. Phenda manđe ke naštil godava te inćarel ande peste, ke naštil te džal ande porale, niti te phenel ko si trito.

 

Uvek phučama ko si godava. Da li si nekasko čhavro savo si zaštitime zbog godava... Nikad naj sas spomenime, ali onda pročitosardem jek knjiga. Ande godaja knjiga sas sa ramome katar prvo đes, dži 40 đesa de sar sas mundardo. Khote tek dikhlem ke sas spomenime neko trito, odnosno štarto, ke vi e devojka sas lenca. Mundardo si ande čisto mržnja premal e Rroma.

 

Dušan Jovanović sas učeniko Osnovne školako "Vladislav Ribnikar ". Trajilas peske porodicasa, dad Aleksandar, dej Milica, thaj phen Duška. Lenca zajedno trajilas ande Beogradsko ulica. Sas lačho učeniko, mirno thaj crdino čhavro savo volilas te pecil, ćhelel fudbal, dićhel kečerja. Kobno rjat, o Dušano boldelas pe peske dasa anda Mirijevo, kaj sas ke pesko papo thaj ujako. Khote trajilas leski phen savi sas ande injato čhon phari.

 

O dad e Dušanosko spremilas pe palaj trito smena ande "Gradsko čistoća", a o Dule roda lestar love te džal te ćinel koka kola thaj te dićhel kečerja. O dad dija les love, a ni ando suno naštik džanglja ke bičhalela peske čhavres ando meripe. Inklisto đži ke prodavnica savi sas nikazom metruja katar o ćher kaj trajilas, thaj nikad više či bolda pe.

 

Aresle les thaj napadnisarde les o Milan Čujić (17) thaj o Ištvan Fendrik (17). Hukle pe leste, čalavenas les e pesnicenca, šutirinas le pungrenca, uštavenas le po šoro thaj onda line o oluko paj zgrada thaj lesa marenas le dok či phagle leski kor. Lesko dad arakhlja le. O Dušano pašljolas mulo po sokako Beogradosko, putarde jakhenca. Jek vas sas leske inzardo a aver savime. Prahosardo si duj đesa maj posle, ando parno mohto, a po ispraćaj po večno počinko avilo nekazom šela manuša anda sasti Srbija, a e taksistuja vozisarde besplatno dži ko Lešće.

 

E manuša ujedinisajle thaj inkliste po sokako te protestujin zbog o mundaripe katar o bidošalo Dušano. Lengo surovo čino uništisarda sasti porodica Jovanović, ande savi e bilačhimata teljarde te dešavinpes jek pala avjate. E dej e Dušanoski ande prve šov čhon pala o mundaripe laće čhavresko, pokušajilas te mundardol duj drom. Prvo pilja sono kiselina, sas ande bolnica, inklisti uništime jednjakosa. Ubrzo pilja draba thaj sas ande koma trin đesa.

 

Trin berš maj posle, pale ačhili phari. O dad Aleksandar gndisarda ke dujto čhavro skrenila laće gnduja katar o Dušano, ali naj sas gajda. E Milica bijanda e Kristina, ali e Dušano nikad či bistarda. Umbladili kana e čhora sas 15 berš. O dad Aleksandar dobisarda infarkt kana dikhlja o filmo pala pesko čhavro, savo akhardol "Dušan". Posle godava čhinde sas leske liduj pungre, a o ilo pharlo leske duj berša maj palal de ke muli leski romnji. E Kristina usvojisarda e Duška savi preselisajli ande Švetsko.

 

Milan Čujić thaj Ištvan Fendrik dobisarde po deš berša maloletničko phanglipe, kazna sas lenđe umanjime pala 18 čhon, po osnovo amnestija, thaj si pe sloboda. Umesto 19. oktobri 2007, trubusarde te aven mekline 19. aprila 2006. beršesko. E kazna sas lenđe dodatno umanjime, odlukasa katar o Okružno sudo ando Beogrado, thaj o Fendrik sas uslovno meklino pe sloboda 1. aprila 2004., dok o Čujić sas uslovno meklino 30. aprila 2004. berš.

Trajo posle trajosko e phralesa Dušanoa!

 

Mungro trajo nikad više naštil te avel isto sar pre o mundaripe mungre phralesko, meripe mungre dejako, thaj mungre dadesko. Man si man porodica. o Dušano spominjil pe non-stop, ćeras svato sar o Dušano ažućarelas mungre čhavres. Vo, iako sas le samo dešu-štar berš, ćinda pelene, benkice, dija love pala o kreveco thaj posteljina. Godava krevetco thaj posteljina posle koristisarda e Kristina, ačhili e mušema. Godava si vi ađe o đes khote. Ačhilo amenđe uspomena lestar sar poklono.

 

Mungro čhavro o Dušano borilpes de pesko 13. berš te promenilpes o odnoso premal e romengo. Angažujil pes ande Švetsko, ćerda izložba, dija anbdo EU parlamento, predstavil e romen. Sa so desisajlo, les dija snaga thaj volja te predstavil e romen save nešto postignisarde ande pesko trajo. Recimo, e Šveđanuja khate phenen ke e Roma trajin ande kamp ćhera . Jek džulji počnisarda jek data te nabrojil soske si e roma, a vo dija len gođi soske ses von maj sig de šel berša, sar či džanenas te ponašin pes thaj te na sudisaras na osnovo prošlosti.

 

Posebne rešenjea okružne sudosko ando Beogrado, e kazna sas lenđe dodatno umanjime. O Fendrik sas meklino pe sloboda 1. aprila 2004. berš, a o Čujić sas uslovno meklino 30. aprila 2004. berš. O parko pe Slavija Mungro trajo više nikad naštil te avel isto sar ke sas maj anglal de so mundarena mungre phrales, de so merela mungri dej, mungro dad. Man si porodica, đelem te trajiv ande Švedsko, usvojisardem e Kristina, e majterne pheja. O Dušano spomenil pe non stop, stalno uporedisaras e čhavren, ćeras svato sar o Dušano ažućarelas mungre čhavres.

 

Vo, iako sas le samo dešu-štar berš, ćinda pelene, benkice, dija love pala o kreveco thaj posteljina. Godava krevetco thaj posteljina posle koristisarda e Kristina, ačhili e mušema. Godava si vi ađe o đes khote. Ačhilo amenđe uspomena lestar sar poklono. Mungro čhavro o Dušano borilpes de pesko 13. berš te promenilpes o odnoso premal e romengo. Angažujil pes ande Švetsko, ćerda izložba, dija anbdo EU parlamento, predstavil e romen. Sa so desisajlo, les dija snaga thaj volja te predstavil e romen save nešto postignisarde ande pesko trajo.

 

Recimo, e Šveđanuja khate phenen ke e roma trajin ande kamp ćhera . Jek džulji počnisarda jek data te nabrojil soske si e roma , a vo dija len gođi soske ses von maj sig de šel berša, sar či džanenas te ponašin pes thaj te na sudisaras na osnovu prošlosti, ke naj veza save si nacija o manuš. Manuš si manuš. e manušnji samo ačhelas. Khanči či phenda. Mungro čhavro ćerel bući palaj Švedsko televizija,radio. Kana godi sikavelpes leske e prilika, vo promovišil o trajo e romengo. Ramosarda knjiga, kamel te sikavel e narodoske sosko sam amen narodo čačes.

 

Ande srbija si but maj gore.E čhavra ako dićhen averen čhavren ke naj fulade,a godava sas vi ande mungri vjama, von asan lendar. Onda von či kamen više ni te džan ande škola. Manđe phenelas mungri raji: "Ajde pa tu udajisatut",a me semas vrlo dobar učenik. Mungre pheja kaćestar isto ponižavinas, asanas latar ke naj sas la so te lel pe peste, thaj so te pođil pe pungre. Prestanisarda te školujilpes, thaj posle phenen e roma si nepismeni.

 

Mungro dad ačhilo bi dejako kana sas les 3 berš, muli vi leski phen thaj vi lesko dad kana sas les 7 berš. Kamlja te džal ande škola ali džalas sa čhinde drzengo. Kana sas les 8 berš, džalas te ćerel bući te šaj ćinel peske sveska thaj olovka. Len sas trin čhavre, lesko dad naštiksarda korkoro te postignil sa. Sas but phare. Mungri dej thaj o dad odlučisarde te aven len duj čhavre, ke pala gadići šaj ćeren bući.

 

E dej šlavelas e radnja kaj bićinelaspe e bižuterija pe Slavija, a pala godaja vjama me thaj o Dušano khote ćhelasas amen, čitosarasas e knjige. Zato počnisarda e inicijativa te o parko bučholpe pe mungre phralesko anav, ke me thaj vo samas khote stalno. Khote provedisarasas amaro detinjstvo.

 

Ande godava isto parko stalno ašunavas sar e deja phenenas peske čhavrenđe: "Budite dobri, ako ne budete, ukrašće vas cigani". Gajda sikaven e čhavren, a kana o parko akhardape po anav mungre phralesko, onda kana e čhavra phučenas ko si godava, von phenenas aver čhande.

 

E ploča si postavime ande Beogradsko ulica,a ando Mirijevo ćhelelpes turniri ando znako sećanja pe mungro phral.

 

D.N.