LILARNO RJAT E MAJAVA FAMILIĆ

O pustik već trajisarda piri promocija ande Indija, ando nju Delhi, pe themeski konferencija e Rromenđi, a imkaldape e vastušejenca Forosko Novi Sad, Forosko vastaripe pale kultura.

 

Đilja thaj e ilustracije andar o ćidipe inkljistine ando indijako časopiso palo lilaripe „Kafla”. O pustik si ramome pe trin čhibja (pe serbonenđi, pe rromani thaj pe anglikani čhib) ) „Kad mrtvi propevaju”/ „Kana e mule đilaben”/„When the dead start singing” thaj svincome si e viktimonenđe e holokaustoske.

 

Po teljaripe programosko, sikadini si e biografija pale Maja Familić. Pala lako nevo pustik ćer- dine svato programoske membrurja thaj recenzento pustikako, Zoran Đerić. Stihurja điljaće đi- navda dramsko artisto Željka Jelić, dok palo muzikako kotor lačharda e pijanistkinja Maja Repić.

 

Recenzento Zoran đerić, phenda kaj e lilarni haćarda o trubusaripe te sićol thaj ramosarel palo dukhavipe pire nacionosko, Rromengo. voj si njamonendar andar fruškogorsko gav Molovino ka- tar majbut šel Rroma sas inđarde ando Jasenovac thaj aver logorurja.

 

Maja Familić si bijandi po 1973. brš ando novi Sad. Laći profesija si diplomirime strukovno vaspitači. Agorisarda vi e studije po „Pedagogikano fakulteto” ando Somboro thaj therda akharipe diplomirime sikavimatari. Piltako artisto thaj lilarni, membro si vastarutno odboresko ćidipe lilarnengo vojvodinako. Ando angrusnipe inkluzijaće barjarimasko ćerelas bući sar mentor pe butimaske piltaće radionice e Rromane čhavrenca. Akana bućarel ando Sektoro pale digitalizacija kulturaće ačhavimasko ando Novi Sad. Laći poezija si objavime ande antologija vojvodinaće lilarnenđi „Oči ravnice”. Lako kamavipe sit e promovišil e Rromenđi kultura. Laće inkalde lila si: ćidipe điljengo „ćup nadanja” thaj „Domaćinski gost” thaj poema „Crno-bela sreća”.