SVENKA SAVIĆ: TRIN ĆERIMAŠĆE TRAJURJA KATAR O TRIFUNO DIMIĆ

Po đes kana dasmen gođi e bijandimašće đesesko katar o Trifuno Dimić, nakhavas jekh pučhimata: Kazom džasas pala lešći vizija palo buhljaripe rromane themesko ande Vojvodina? O Trifuno Dimić, korkorro bi instituci jengo, vazdelas e ćidimata thaj institucije palo araćhipe rromane themesko, majanglal ando jugoslavijako, a palem godova ando srbi - kano than. E cikna ačhili: Čhutino si o sićope rromane čhibjako sar losarimasko klaso ande fundošće (thaj maškarutne) sikavne ande raštra, so atoska anelas te sikadon e sikavne palo inćaripe godole klasosko.

 

Mehanizmo e sićimasko palo sikavipe losa rimašće klasosko si ćerrdino, a e sikavne či therrdine bućaripe pe lundži vrjama ande sikavne pale godova klaso. Sajekh drom po kontrakto pe harrni vrjama, so anel kaj šaj te “peren” andar o sistem sajekh vrjamako kana varekašće godova avela importantno.

 

O Trifuno ćerelas e sikavne lila – ramosarrda angluno Grafemari pe rromani čhib. Ađes si sikavne lila pale sa klasuja fundošće sikavnjako save ramosarrde averčhande autorja (jekh katar lende si vi e dr Marija Aleksandrović, jekh katar kola save o Trifuno sićolas pale sikavni rromane čhibjako majanglal 30 brš). Numaj e sikavne lila či aresen džike sa e sikamne pe raštraći teritorija, sar bipoćindimašće, a sićimasko materijali.

 

O Trifuno fundosarrda e Matica rromani, sar fundosko themesko (thaj politikano) organizaciono kotor pale Rroma thaj Rromnja, savi ćerel ando kotor pale kultura, sićope, sastipe, politika, vi ađes. Ačhili te trajil, numaj pe bibah, trujal cikne lovešće fonduja. D i n i p e e Tr i f u n o s k o Dimićesko po ođako miškope r r o m a n e t h e m e s k o a n d e Vojvodina, lundžarrda lačhe o prof. dr Zorano Mulić, sa samo ćerimama e kompozicijako pale Služba e devlešći numaj akrivno crrdipe palo ođaveripe ande rromano them, ađes sas fundosko paćimasko sistemo. Vo ćerel godova sar lesko trubulipe, bi dihlimasko ažutipe katar e instirucije ande raštra.