Svečano akademija “Romano kulturako proleće” ćerdino si ando Kragovco zbog o Maškarthemutno đe e Romengo

Vakti: 2 min.

Ohtoto aprili si posvetima kotar o bahtaripe tare romani kultura sar bi vazdelpe sa kova so si paše Roma ando sasto them. Kava đe si proglsime ando 1990. breš ando than Serock ande Poljska, kana si čerdino o štarto Themnutno kongreso e Romengo kotar o ćidiniše IRU.

Foto: Mileta Mirčetić
Prvo me baro themuntno skupo ćerdo si još ande 1971. breš ando London, od 2 dži ka 8 aprili kada si andi e himna “Đelem, Đelem” i ćerdini si e zaztava e Romani, kaj si thodino o točko sar simboli kotar o napretko sa e Romngo.
 
O Maškarthemutno đe e Romengo delamen e prilika te tholpe e kultura po prvo than I te ćerelpe svato tare sa e problemura sa save suočimpe e Roma ando sast them.
 
Sar phenda o Božidar Nikolić, savo si šerutno kotar o ćidiniše “Romanipen” andaro Kragovco, e svečano akademija “Romano kulturako proleće” savi si ćerdini ando 8. aprili ando gađikano književno teatro ando Kragovco, delamen e prilika te pokažis e romani kultura thaj e tradicija, sar i te ćres svato tare sa e potrebe kotar e romani zajednica, obazovanja, zapošljavanje, sastaripe thaj socijalne problemura thaj te zuraras e medijko promocija kotar e lačhe Roma.
 
Taro ćerdiniše kotar o Maškarthemutno đe e Romengo, o ćidinipe “Romanipen” dija e plakete za kola Roma save ćerde but ando obrazovanje, kultura thaj medijura. O dr Dragoljub Acković jek si tare nagradime manuša savo phenda ke si kava but importantno tare integracija e Romenđi, a e profesorka dr Marija Aleksandrović savi isto dobitnica tare plaketa, phenda ke si gasave manifestacije importante godolese ke aver manuša šaj još jekhare te dićhen sasti kutzluro baština kotar o romano them. Sar mothoda o Branko Đurć savo si urednoko kotar o romano program po RTS, tare majbaro važnost si te e ternen manušen prikažis ande medijura save šaj te ćeren bući kate.
Kava ohtoto aprili nakhlo. Ćheldape, đilabadape, bašaldape, ćerdape svato atre sa e problemura e Romenđe, a majbut tare klutra thaj tradicija i goda ande skoro sa e komune thaj forura. E Roma ande kala đivesa sesa „rado viđene gostura“, dobisade e pohvale sar si but lačhe, taletovane, fenomenalne i dijape o obećanje ke ka poštujimpe sa e prvura save si zagaruntujime sa amaro Ustav. Da li ka avel sa baš gija... E praksa tare nakhle bpreša phenel ke neće. Ali ni tromas te hasar e nada, makar dži ko naredno ohtoto aprili.
 
O.V.