ISTORIA, KULTURA THAJ E ĆHIB E ROMENĐI SAR NACIONALNO ELEMENTORA IDENTITETESO JEĆHE THEMESO
0
Vakti: 1 min.
Ane romani kultura sikado si akcentime kaj si gođaveripe manušeso kaj si ano lafi “avel” a na ano lafi “si”, a korkoro đuvdipe Romengo mothoda “kaj bi themeso thaj thaneso šaj aćharen pire moldomata, ćhib thaj kultura, bi samako an savi phuv arakhadon”.
Foto: Shutterstock
Sa đi ke ađivesutne đivesa e Roma arakhlje but kulturaće elementora save bi duj e gođengo ispatisaren katar ljengo etnikano korkoropesutnipe ano trujaljipe materialno thaj svuntome kulturako, ćhutindoj maj anglal, paćvaljimata, adetora, sikljimata, norme, kanunora, ćhib thaj šenora, zurarel o Rajko Đurić, savesa an sa aćha peg ova.
Šenutnipe Romengo, mothol ljipardino autori, inzarel ćaćimata vi katar ljenđe dićhimata e themenca averćhanikane ćhibengo, religiengo, adetongo thaj kulturaće, thaj gola si šenora an save mothodonpe disave istorikane ćerdimata, istorikane thana thaj istorikane đene, save zuraljikane semnosarde o đuvdipe thaj o krisipe romane kupatnimaso ja disave laćhe kotorenđe pe evropaće thaj avralevropaće thana.
Sarsave đutora thaj dićhimata bućarimase, ljenđi normativno thaj moldutni lumija inđaren vi agija moheri šenutnimaso kupatnimaso ja grupako. Sa e šenora Romenđe šaj te ulavenpe pe: šenora kupatne vicako thaj šenora save naj ljen kupatni vica, gova va, ljindine si katar aver thema sar kaj si po misal, horahaja thaj kristianora, ja e thema sarsave phuvenđe, kaso šenutnipe čerda presia an majbaro ja maj- ciknio moldope po šenutnipe disave romane gurpengo.
E vaktora kaj si angla amende, kana ćerdolpe katar e romani thaj dasikani istoria, kultura thaj ćhib, trubun te aven šenome procesenca akulturaciako, sose andaren sa e aktivimata save inđaren karing majlaćho thaj pherdutno prinđaripe romane materijalno thaj svuntone kulturako pe akala thana.
Akava teksto si bibarikano andipe golje procesonđe, kase majhorimase thaj majlaćhe prinđarimase bahtardiva, an savo sam sigurno kaj sig ka avel.
O.V.