KATAR SEGREGATIVNA DŽIKE INTEGRATIVNA POLITIKA BUTEKULTURAĆ
0
Vakti: 3 min.
Intervju – ALEKSANDAR POPOV, direktori centrosko pale regionalizmo
Foto: Kancelarija za inkluziju Roma
Kana si fundosardo Centro palo regionalizmo thaj save kamimava?
Centro palo regionalizmo si fundosardo po 28.10.1998. brš, a čučo alav mothol kaj o kamipe sas te bućaras pale pučhimata save si phangle pale decentralizacija, regionalizacija Srbijaći thaj maškarregionalno khetanimasko bućaripe. Kotor kodole kamimasko čačardam, a nakhavas les vi majdur. Sasmen baro đindo projekturjengo save sas phangle pale godova. Bućardam vi pale mothodimašće inkladimata pala lenđe gatisarimata, pala averčhandipe kanonosko palo regionalno buhljaripe, sar vi lesamalipe manušikane thaj minoritane orturjengo. Godova si, po ćherutnipe, semne šeja savenca bućardam kale dešuefta brša. O Centro sas fundosarimatari vi katar trin regionalne kotora (kujbo). Angluni si Igmanska inicijativa save fundosardapes majanglal dešupandž brša thaj voj si vortosari pale siđarimaski normalizacija thaj palunto vazdipe relacijengo, haćarimasko thaj paćimasko maškar raštre save ramosardinepe po Mištarimasko Lil Dejtonosko: Srbija, Bosna thaj Hercegovina, Hrvatska thaj Crna Gora. Ćidel paša šel thaj biš ćidimata andar kala raštre. Ćerdapes te inćarel bari thaj te lako gîndo avel semno dićhimasa pe godova kaj šov droma pe pire bešimata ćida šertune manuša kale štar raštrengo. Fundosardam vi e Asocijacija katar multietnikane forurjengo katar jugostočna Evropa (FILIJA), no voj khančardape. Lundžarda piro trajo šov brša thaj ćida paša 80 forurja andar majbuhli jugoistočna Evropa. Triti regionalno kujbo akharelpes Civilni dijalog thaj voj si vortosardi palo palutno vazdipe khetanimaske bućarimasko ćidimatengo civiloske amalimasko maškar Srbija thaj Kosovo. Godova projekto lundžarelpes katar 2002. brš thaj šerutne kamimaske kupe si terne, manušnja thaj mediji. Inćardem majbut maladimata pe averčhande mothodimata, no bućardam vi varesave ekspertske projekturja ando kodova kotor save si phangle palo lesamalipe minoritengo ande lokaloske amalimata, tromalipe dromarimasko manušengo, šejengo, tgm.
Ande save kotorenca bućaren thaj so si prioriteturja ando Tumaro bućaripe?
Butimasa bućaras ekspertske projekturja, kasko kamipe naj te ćeras ekspertiza, no simen vi aktivistikano kotor bućarimasko. Bućaras palo majbuhlo ašunipe, a vi zurjavas bućaripe, sar lobi džike kola save inćaren thagaripe, sar ande Srbija, gajda vi ande raštre save učharel e Igmanska inicijativa. Majdur, ando kotor Centrosko simen vi inkaldimasko bućaripe, gajda kaj butimašće eskpertske projektura sas inklade ande štampa thaj lesko đindo si majbaro katar biš.
Ko sas Tumare partnerja thaj savi i kooperacija e raštraće institucijenca thaj ćidimatenca?
Amare partnerja ande Igmanska inicijativa si Forutnimasko odboro pale manušikane orturja andar foro Zagreb (Građanski odbor za ljudska prava iz Zagreba), Forum forutnengo Tuzla andar Tuzla (Forum građana Tuzle) thaj Inicijativa pale regionalno khetanimasko bućaripe andar foro Podgorica (Inicijativa za regionalnu saradnju iz Podgorice). Po Kosovo amaro partnersko ćidipe si lačhevojako amalipe „Majka Tereza“ andar foro Priština, savjava dešutrin brša inćaras but lačho khetanimasko bućaripe. Po ćherutno kotor simen jekh ande Vojvodina, koalicija bivladaće ćidimatengo, savi akharelpes Građanska Vojvodina (Fortutnimašći Vojvodina) thaj savi si vortosardi pe godova te bivladaće ćidimata khetane bućaren pe negativne kotora save ćerenpe, sar kaj si neonacizmo, zurjavipe nacionalizmosko, no vi pe sa aver egionalizmo thaj Korkorrutno amalipe žurnalistonengo Vojvodinako, no aviline amenđe inke ohto ćidimata thaj bućaras ando kontinuiteto. Kana si ando pučhipe e raštraće institucije, po varesavo nivelo simen khetanimasko bućaripe po pokrajinako thaj republikano nivelo, khetanimasa bućaras e varesave ministerijumonenca, sar vi e parlamentošće kotorenca.