FURJAVIPE SAR REFLEKSIJA KORKORROPESKI – DEKLARACIJAKO
0
Vakti: 1 min.
Sikavipe identitosko thaj muklimasko si seđeseski tema ande modaći industrija thaj pe modako bićinimasko thzan (tržište), angrusnipe savo si rariteto palo socijalno – politikako semnosaripe.
Foto: Kancelarija za inkluziju Roma
Jekh katar godola raritetne sure ćerdilo po 2023. brš, kana o Romani Dizajn sikada piri kolekcija “Mungrro identiteto – mungrro muklipe” ando Muzejo šukar artosko po Herojengo trgo ande Budimpešta. Kolekcija sas inspirišime tradicionalno Rromane furjavimava. Pe kava dumutnimaske thaj turistikaće importanto thaneske pe kulturaće vurme Rromenđe – save ćeren šov katar šel foroske populacijaće – pharimasa arakhadolpe.
Seđesutni Rromani kultura naštik te arakhadol ande običnođeseski Budimpešta. Tale kava kišlipe, e pista Romani Dizajnoski ćerdape o than korkorropeski – deklaracija palo minorito savo akharel pe majlačho dikhavipe e Rromengo.
Lundže, majbutslojenđe plisirime cohe, tatikane renkengo, luluđaće motivurja, čipkaće thaj izvezime detajla – sa si kava simbolurja tradicijaće Rromenđe furjavimaske. Sa majcîra thaj majcîra ćidimata phiraven kasavo furjavipe ande seđesutno trajeto. Ande isto vrjama, modern Rroma save crden o bučumo andar tradicionalne familije numaj trajin butimaske moderno, urbano trajetova, naj po butipe zastupime ande moda jal bilo kaj aver – gajda sar kaj ni či eksistuin.
Numaj, purane stereotipurja pale Rroma vi majdur ačhile: sa jekh brš kana si o karnevalo, butimaske gadže inkalen pire dahirave, sumnakune sinđirorra, velurja thaj luluđane cohe andar ormaja. Sa jekh, godova si samo kostimo savo či perel ande seđesutno furjavipe thaj naj ando modern labaripe.