E Rromen deklarativno silen čačipa sar vi savore aver, numaj ande praksa najlen
0
Vakti: 2 min.
E profesorka pala ekonomija, ekonomikaki thaj politikaki analitičarka, Svetlana Cenić, vaćarda kaj Bosna thaj Hercegovina si i phuv savi si-la majbaro džindo e akcijake planurengo thaj strategijango koring e šorese e manušengo save dživisaren kate.
Foto: newipe.net
Sar voj vaćarda pala portalo Romanenevimata, kana si ando phučipe akcijake planura pala Rromen, kate si but planura numaj khanči konkretno na ćerel pes.
- Von ćerde akcijako plano, numaj nikana khonik na phučel više so si ćerdo thaj džikaj avilo. Džane tu, gaći si kate akcijake planurengo … Naj-sam amen o amalipe kaj si pale gasave šajipa, gova angluno trubuj te phenas, odolese so ando gova lanco majpalune si Rroma, thaj vi gasave so akharen-pes konstitutivni naj-len pale gasave šajipa - vaćarda Cenić.
Voj agorisarda kaj si love pala Rromen bidikhavno odoleso so na džal ande konkretno ažutipe.
- Majloćhes si te den bući pala vareko konsultanto, thaj leske poćinen te na ćerel khanči jal te ćerel peski karijera , vi ande varesave lila, strategije, akcijake planura, okrugle stolove – rotale hastalura thaj aver. De ćer o ćher e manušese, de leske bući, de leske vareso, pale gasavo šajipe, stipendija, jekh e govestar, thaj gova si konkretno ažutipe. A rotale hastalura, seminarura, promotivna lila… gova si te xan love, te vareko lel djivesko poćinipe a ando čačipe kate naj-len khanči, jal gova si e amalipesko udžilipe. Na ćeren e nikahće khanči, na ćeren vareso pala konkretno problemengo ćhinavipe - dija vorba Cenić.
Averdata pe majpaluni bešmata ćerel adaptacija pala Akciono plano Srbijako pala amalipeski inkluzija e Rromengo thaj e Rromnjango pala vakto 2021.-2025. brš. Sar avilo vaćardo, uzo mjerura vi uzo aktivitetura ando framo kataro Akcijako plano mangen-pe pocikniven diskriminacija e Rromengo vi e Romnjako thaj ačhaven "antidžipsizam", del angle pala bućako dipe thaj bućako šajipe, del lačhipe pala e Rromengo thaj e Rromnjango bešipesko problemo (stambene problemura) ande Srbija, del angle pala sastipesko arakhipe, sar vi pala lengi edukacija ande Srbija uzo lačheder realizacija koring angluno Okvirno plano kataro edukativne trubujipa e Rromengo.
Pala gova planesko phiravipe ando pandžbršengo vakto ka trubuj andare avrečhende xajinga pala finansiripe, sar vi donatorsko vi e lokalne amalipendar finansiripe. Trubuj buteder deso 98 milionura dinarja, majbut pala lačhardipe pala e Rromengo bešipe – stanovanje, thaj gova paša 73 milionura dinarja.